Gradnja katedrale Notre-Dame de Parizu započinje 1163. godine. Povod je bilo proglašenje Pariza “župom kraljeva Evrope”. Biskup Mauricea de Sully je smatrao kako je tadašnja pariška katedrala nedostojna te župe.Gradnja katedrale je trajala do 1345. godine. Za vreme francuske revolucije je izložena vandalizmu antikatolički raspoloženih revolucionara, a kraće vreme je služila za obrede Kulta Vrhovnog bića i Kulta Vrhovnog bića. 1840-ih su na njoj vršeni rekonstrukcijski radovi. 1871. sledbenici Pariške komune su je nameravali zapaliti.
Ističe se simetričnošću i uravnoteženošću arhitektonskih elemenata. Prostranost, savršena uravnoteženost pročea, elegancija njenih kontrafora, savršenstvo vitraža, potpuno opravdavaju njen status “najpopularnije” crkve u Francuskoj. Katedrala je petobrodna, duga je 130 m široka 48, a visoka 36 m. Osnova je zbijena. Dvostruki deambulatorij hora nadovezuje se neposredno na bočne brodove, a kratki transept jedva prelazi širinu fasade i daje crkvi oblik latinskog križa. Sistem potpornih stubova i lukova koji okružuju celu građevinu nose glavni dio težine konstrukcije. Potporni lukovi i stubovi raspoređeni su u više redove u vidu kaskada. Zapadno pročee katedrale primer je neponovljive elegancije gotike. Pročelje uokviruju dva zarubljena tornja. Strelasti završeci uobičajeni u gotici, nisu nikad bili izvedeni, tako da su kule prekrivene terasastim krovovima. Potporni stupci pojačavaju uglove kula i dijele pročelje na tri glavna dela. Rešenje je trospratno. Na zapadnom pročelju skulptura je teško oštećena za vreme francuske revolucije. Gotički je vertikalizam unutrašnjeg prostora kao i veliki prozori u prozorskom zidu, kao i lakoća i vitkost oblika.
Pariz 